10. децембар – Међународни Дан људских права

Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 10. децембар  за Дан људских права  1950. године како би скренула пажњу „народа света“ на две године раније потписну Универзалну декларацију о људским правима, као први свеобухватни инструмент заштите људских права.

Декларација  по први пут у историји човечанстава прокламује заједничке стандарде људских права које треба да постигну сви народи и све нације света,  „Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима“ одређује први члан декларације. Није била правно обавезујућа већ више део међународног обичајног права све до Међународне конференције УН о људским правима 1968. године када је одлучено да декларација представља обавезу за све чланице међународне заједнице. Представља основ за све даље донете правно обавезујуће споразуме УН о људским правима пре свих за два значајна међународна Пакта о грађанским и политичким правима и  о економским, социјалним и културним правима.


Људска права су основна права која има свака особа,  која се стичу рођењем, која су неотуђива и недељива, својствена свим људима, без обзира на  држављанство, пребивалиште, пол, национално или етничко порекло, боју коже, веру, језик, или било који други статус. У Републици Србији људска права загарантована су Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, ратификованим међународним уговорима и законима. 

У свету је протеклих 20 година дошло до темељног напретка у унапређењу права жена, развоја међународног права за утврђивање одговорности за кршење људских права, зашти и промоцији права маргинализованих група и много веће разумевање универзалности и недељивости људских права.

Као чланица Уједињених нација, Република Србија настоји да допринесе унапређењу толеранције, једнакости и равноправности  и да обезбеди заштиту људских права.