Пример добре праксе и сарадње школе и родитеља

Ученик Вељко Рајић, похађа први разред образовног профила кувар, и наставу прати по измењеном индивидуалном образвном плану због сметњи у развоју (Даунов синдром). Међутим, и поред болести, Вељко је врло позитиван, вредан, дружељубив и одговоран. Након разговора са његовом мајком на почетку школске године сазнали смо да су она и Вељко прошли кроз многе тешке ситуације и да је она његова огромна подршка, а својом изузетном сарадњом са одељењским старешином и наставницима доприноси његовом даљем квалитетном развоју и школовању.

Током онлајн наставе одељењски старешина је редовно комуницирала са Вељковом мајком, Данијелом, и пратила његов рад и активности. Током једног разговора је рекла да је ученик нерасположен и да му недостају другови из одељења. Одељењски старешина I/5, Светлана Марковић, je са осталим ученицима из одељења дошла на идеју да пошаљу Вељку сет фотографија којима ће да му покажу да и он њима недостаје.

Иначе, ученик Рајић Вељко највише воли наставни предмет куварство, па је из њега био веома активан током наставе на даљину. Припремао је са мајком јела која су по наставном плану из овог предмета – салате и јела од поврћа. Припремао је и слатка јела за своје укућане иако је он дијабетичар и не сме да једе посластице.

У телефонском разговору са одељењским старешином, Вељко је рекао да једва чека септембар да крене у школу. И ми једва чекамо да нас увесели својим осмехом и подсети да можемо све да превазиђемо уз подршку и љубав других људи.

Сања Павловић, стручни сарадник и Светлана Марковић, наставник куварства