Школски државни првак у оријентирингу – Алекса Никодијевић

Април је месец у коме се природа буди из зимског сна и, оживела, почиње да показује своје праве чари. То је и време када њени љубитељи почињу са својим активностима у њену славу. Зато смо и искористили овај период да поразговарамо са нашим учеником, Алексом Никодијевићем, матурантом образовног профила Техничар обезбеђења. Он се већ 2 године успешно бави оријентирингом, спортом који је, код нас, тек у повоју.

Редакција: Алекса, објасни нам шта је оријентиринг и које су специфичности овог спорта?

Алекса: То је спорт у коме такмичар треба да уз помоћ карте и компаса, за најкраће време, пронађе на терену одређени број контролних тачака, по редоследу који је дат на карти. Специфично је то што се такмичар креће по непознатом терену, а те контролне тачке су уцртане на карту и он сам треба да их пронађе на стази. Посебно је важно да учесник трке буде максимално концентрисан, како би у сваком тренутку знао где се налази. Дешава се да се особа погуби, да почне да паничи, али је најбитније да се сабере, застане, и покуша да се врати на прави пут. Зато је у овом спорту посебно важна психичка стабилност.

Редакција: на сајту Оријентиринг савеза Србије прочитали смо да као девиза овог спорта стоји народна изрека: „Преко прече – наоколо ближе“. Можеш ли да нам то појасниш?

Алекса: у оријентирингу је често да дужи пут буде исправнији, односно да је боље да идете око брда, него преко њега зато што, на основу искуства, процењујете да ће вам то одузети мање снаге коју треба да сачувате за следеће препреке. Дакле, такмичар на основу свог знања и искуства, сам доноси одлуке у датом тренутку које ће му помоћи да стигне до циља. Он мора брзо да мисли, да узме у обзир све околности у којима се тренутно налази и да процени своје способности.

Редакција: Шта те је привукло да се бавиш овим спортом и који су твоји успеси?

Алекса: Обожавам природу и зато знам да ми баш оријентиринг одговара. Често ми се дешава да се, у току трке, нађем на неком видиковцу одакле пуца предиван поглед и онда се деси да бих ја остао сатима и уживао у пределу, а знам да морам да пожурим како бих стигао до следеће контролне тачке… Мој највећи успех је улазак у репрезентацију Србије и 4. место на првенству Југоисточне Европе, у категорији штафете, које се одржало у Словенији, августа 2018. године.

Редакција: Шта ти пружа оријентиринг?

Алекса: Ово је спорт који није скуп, али и не доноси зараду. Он је нека врста занимљивог хобија. Посебно је добро што је он породични спорт, јер се често дешава да у њему учествује више генерација исте породице и прелепо је видети како се друже и уживају у природи. Већ сам напоменуо да волим природу и уживам када се налазим у њој, тако да је то прва ствар због које сам у овом спорту. Он ми пружа и доста путовања, упознавања нових људи и дружења са њима. Да не спомињем колико једва чекам сваку нову стазу или терен који треба да откријем.

Редакција: Какви су твоји даљи планови у животу и колико су повезани са оријентирингом?

Алекса: Члан сам Оријентиринг клуба из Смедеревске Паланке, града у коме живим, и уз помоћ осталих чланова трудим се да промовишем овај спорт. Собзиром на то да ове године, тачније за месец дана, завршавам средњу школу, планирам да упишем ДИФ у Нишу, како бих и тамо радио на промоцији
оријентиринга, јер је то крај наше земље у коме је он тотално незаступљен. Надам се да ћу, захваљујући резултатима које остварим на наредним такмичењима, бити и учесник Студентске олимпијаде која би требало да се одржи наредне године у Београду.

Редакција: Алекса, желимо ти пуно успеха у животу, даљем школовању и бављењу оријетирингом!

Алекса: Хвала и видимо се на неком такмичењу!