У четвртак, 05.03.2020. године, у дворишту ЕУШ „Вук Караџић“ одржан је месечни помен нашем драгом ученику и другу Стефану Филићу који је трагично настрадао у фебруару месецу текуће године. Организатори овог скупа били су Стефанови другари из одељења 4/1 уз велику подршку разредног старешине Сање Стојиловић као и директорке школе Александре Илић.
„…Ако некога волиш, волиш га без обзира на то да ли је жив или мртав… Боли када се сетимо да га нема. Боле речи које смо рекли, и речи које нисмо рекли, а морали смо. Ниједна реченица неће га описати – друг, ослонац, брат, подршка. Када смо излазили, певали, дружили се – сви смо мислили исто – да си добар само ти. Захвални смо што смо изабрани да баш ти будеш наш друг… Не дамо да се заборави ни он, ни оно што је био. Да га сви памте по лепом, другачије не може, јер другачије не постоји. Стефане друже, у нашим си срцима, и не брини, теби заборава нема…“
Овом скупу присуствовали су и професори и ученици из других одељења и школа као и Стефанова породица, родбина, познаници и пријатељи. У знак сећања на најбољег друга, Стефанови другари су желели у школском дворишту да посаде дрво које ће их дуго година, када буду пролазили поред школе, подсећати на Стефана. Један млади живот је угашен, али исто тако, један нови живот је и започет садњом овог дрвета које ће још дуго живети. Ка небу је након тога полетело осамнаест црвених балона који су били симбол за Стефанових осамнаест година живота. Да је Стефан значио нашој школи, говори и чињеница да је на захтев директорке школе Александре Илић постављена његова слика изнад кабинета где је он проводио највише времена по коме ће и добити име – Стефанов кабинет.
Након тога, у ресторану наше школе, ученици су одржали говор о патњи за њиховим другаром, колико им је значио и колико га воле.