Да се подсетимо… ОБЛИЦИ НАСИЉА И ЗЛОСТАВЉАЊА

Под насиљем и злостављањем подразумева се сваки облик једанпут учињеног, односно понављаног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства личности детета и ученика или запосленог.

Насиље и злостављање може да јави као физичко, психичко (емоционално), социјално и електронско.
Физичко насиље и злостављање је понашање које може да доведе до стварног или потенцијалног телесног повређивања детета, ученика или запосленог; физичко кажњавање деце и ученика од стране запослених и других одраслих особа.
Психичко насиље и злостављање је понашање које доводи до тренутног или трајног угрожавања психичког и емоционалног здравља и достојанства детета и ученика или запосленог.
Социјално насиље и злостављање је понашање којим се искључује дете и ученик из групе вршњака и различитих облика социјалних активности, одвајањем од других, неприхватањем по основу различитости, ускраћивањем информација, изоловањем од заједнице, ускраћивањем задовољавања социјалних потреба.
Електронско насиље и злостављање је злоупотреба информационих технологија која може да има за последицу повреду друге личности и угрожавање достојанства и остварује се слањем порука електронском поштом, СМС-ом, ММС-ом, путем веб-сајта (web site), четовањем, укључивањем у форуме, социјалне мреже и сл.

Посета Сајму туризма у Београду

Као и сваке године, крајем фебруара, ученици ЕУШ „Вук Караџић“ су посетили Сајам туризма у Београду. Наравно, хале су биле препуне, тако да нам је тих три сата било довољно да прегледамо све штандове туристичких агенција. Нарочито су се истакле агенције „ BigBlue“, „Kontiki“, „Astra“… Овогодишњи домаћин је била Грчка, која је имала огроман штанд, са разноврсним понудама.

Након тога, посетили смо хотел „Хилтон“, који има четири звездице. Веома љубазни домаћини су нам показали председнички апартман, кухињу, ресторан, лоби,спа центар,рецепцију… Слободно време су ученици провели у ТЦ „Ушће“… Надамо се да ће следеће године на Сајму бити раскошније и занимљивије,ако је то икако могуће…

Предметни наставници
Агенцијско-хотелијерског пословања

Изгубљен још један млади живот – Стефан Филић


Отишао је без иједне речи, нисмо се чак ни поздравили. Не разумемо ни зашто је отишао, зашто сада, зашто баш он, када није заслужио? Недостајаће нам, јако, и не знамо како ћемо без њега. Не знамо чијим ћемо се шалама сада смејати и ко ће нам мамити осмех на лице и онда када нам није до смеха. Недосајаће нам док ради ону пусту математику свакога дана, на сваком часу док му причамо да ће једнога дана због исте излудети. Ко ће нам сада смишљати оне шифре за интернет, кога ћемо сада звати да нам поправи несшто, или тражити решења матурских задатака. Боже, како ће досадно бити ово IV-1. Остаће вечита туга за њим и остаће празнина у свима нама. На ово се нећемо навићи. Сада је она учионица тамо празна иако нас је тридесет у њој, када нема њега нема ни IV-1, а требао је да живи и да ужива у животу, да се смеје и да плаче, само да не иде никуда. Већ нам недостајеш, да знаш, и поносни смо на тебе иако је тек требало да покажеш да си најбољи. Опрости нам ако смо урадили нешто лоше, теби нема шта да се опрости. Само спавај мирно, друже, и знај да ће те твоји другови увек памтити. Збогом…“


Стефан Филић је био ученик наше школе, ученик одељења IV-1 смера Финансијски администратор. Дивно одељење које је бројало чак 31 ђака. Трудио се и залагао за нашу школу, за своје одељење, другаре, учествовао на разним манифестацијама и секцијама. Једном речју, Стефан је био драгуљ ове школе. Те топле суботње вечери када је Стефан изашао у град са својим братом и другарима десио се физички обрачун где је Стефан брутално претучен и био на ивици да изгуби живот…

Он је претучен лежао на тротоару, још увек је дисао. Његов брат, који је стајао поред и немоћно гледао, је и даље имао брата, родитељи сина, Србија одличног ђака, матуранта…

Стефан је ову битку изгубио иако није учен да се физички обрачунава већ да се све решава причом и договором. Деца коју учимо насиљем постаће деца научена насиљу. Једино што разликује човека од животиња је та секунда. Секунд емпатије. Секунд у којем замахнемо ногом према нечијој глави сетимо се да смо људи. Да се беспомоћни не нападају. Да некад у бесу, макар и праведном, није питање да ли постати већи човек него напросто остати човек. Ако икада у животу на нас крене да откуцава тај судбоносни секунд, можда на улици, можда на послу, можда у саобраћају, и неки инстинкт натопљен адреналином у нама тражи да одреагујемо, застаните…

Застаните пре него што оно мало, што нас у овом времену још чини људима, нестане. Проблеми се решавају учењем као што је и Стефан био учен. Судбоносни секунд требало је да почне годинама раније да се учи. Почнимо да учимо децу да буду људи. Почнимо данас…

Протестна шетња поводом трагичног страдања нашег ученика Стефана Филића

Стефан Филић, ученик четврте године Економско – угоститељске школе „Вук Караџић“, преминуо је 03.02. 2020. године након што је брутално претучен од стране хулигана.

Вест о смрти младића услед премлаћивања узнемирила је грађане, па је због тога најављен протест у недељу 09.02.2020. године због све већег насиља на улицама Велике Плане. Протест такође најављује и наша школа коју је похађао и Стефан Филић.

Првог радног дана након распуста, 18. фебруара, током првог часа, ученици, родитељи и сви запослени ће изаћи испред школе на миран протест. У част драгуља ове школе Стефана Филића, али и да би се зауставило улично, вршњачко насиље. Позивамо и Вас, све грађане нашег града да присуствујете овом скупу како би изразили своје незадовољство поводом овог немилог догађаја.