10. децембар – Међународни Дан људских права

Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 10. децембар  за Дан људских права  1950. године како би скренула пажњу „народа света“ на две године раније потписну Универзалну декларацију о људским правима, као први свеобухватни инструмент заштите људских права.

Декларација  по први пут у историји човечанстава прокламује заједничке стандарде људских права које треба да постигну сви народи и све нације света,  „Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима“ одређује први члан декларације. Није била правно обавезујућа већ више део међународног обичајног права све до Међународне конференције УН о људским правима 1968. године када је одлучено да декларација представља обавезу за све чланице међународне заједнице. Представља основ за све даље донете правно обавезујуће споразуме УН о људским правима пре свих за два значајна међународна Пакта о грађанским и политичким правима и  о економским, социјалним и културним правима.


Људска права су основна права која има свака особа,  која се стичу рођењем, која су неотуђива и недељива, својствена свим људима, без обзира на  држављанство, пребивалиште, пол, национално или етничко порекло, боју коже, веру, језик, или било који други статус. У Републици Србији људска права загарантована су Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, ратификованим међународним уговорима и законима. 

У свету је протеклих 20 година дошло до темељног напретка у унапређењу права жена, развоја међународног права за утврђивање одговорности за кршење људских права, зашти и промоцији права маргинализованих група и много веће разумевање универзалности и недељивости људских права.

Као чланица Уједињених нација, Република Србија настоји да допринесе унапређењу толеранције, једнакости и равноправности  и да обезбеди заштиту људских права.

Позив ученицима за учешће на тренингу „Заштити приватност – одупри се притиску“

Београдска отворена школа (БОШ) као један од партнера у конзорцијуму који предводи организација Партнери Србија реализује пројекат „Заштити приватност – одупри се притиску“ уз подршку Европске уније. Циљ пројекта је пружање подршке организацијама цивилног друштва, младима, рањивим групама у заштити права на приватност.

Имајући у виду дугогодишњу успешну сарадњу са нашом школом, овим путем, позвани смо да се заједно са одабраним ученицима прикључимо првој активности коју организују у оквиру овог пројекта, а то је онлајн тренинг који ће бити реализован у петак 04. децембра од 10 до 13 часова.

Осим тренинга, овим пројектом је предвиђена и менторска подршка за ученике и наставнике која би била реализована у другом полугодишту и чији је циљ да информације о значају дигиталне приватности стигну до што већег броја ученика у нашој школи. Заједно са њима осмишљаваћемо наредне кораке и активности (радионице, видео материјале, текстове) који ће на најбољи начин пренети поруку да је „Приватност приватна“.

Више информација о овом тренингу можете погледати на следћем линку.

1. децембар – Светски дан борбе против сиде

Светски дан борбе против сиде исказује међународну солидарност у пружању подршке особама инфицираним вирусом хумане имунодефицијенције (Human Immunodeficiency Virus, HIV), као и оболелим од сиде – синдрома стечене имунодефицијенције (aquired immune deficiency syndrome, AIDS).

Овај датум се обележава сваког 1. децембра од 1988. године и представља прилику да се јавност информише о актуелној епидемиолошкој ситуацији како би се истакао значај превенције и раног откривања ХИВ инфекције, али и подстакла целокупна друштвена заједница на однос без осуда и дискриминације према инфицираним и оболелим особама. Међународни симбол подршке за ХИВ позитивне особе је црвена трака.

Према подацима Светске здравствене организације за 2018. годину, 37,9 милиона људи у свету има ХИВ инфекцију, док је откривено 1,7 милиона новоинфицираних особа. Такође, забрињава податак да је број особа које нису свесне свог статуса и даље висок. У 2018. години 8,1 милиона људи није знало да су инфицирани ХИВ-ом. Подаци су утолико драстичнији уколико се сагледа период од 1981. године када су регистровани први случајеви ХИВ инфекције, односно када је почела епидемија: 74,9 милиона инфицираних особа, док је број особа које су умрле од последица инфекције и пратећих компликација 32,0 милиона.

Најчешћи начин преношења ХИВ инфекције је путем незаштићеног полног односа (анални, вагинални, орални сексуални однос). Поред сексуалног начина преношења, ХИВ инфекција се може пренети путем крви, најчешће интравенском употребом дрога и са ХИВ позитивне мајке на дете током трудноће, порођаја и мајчиног млека током дојења. Преношење инфекције путем трансфузије крви или крвних деривата данас је изузетно ретко. ХИВ се не преноси са инфициране особе на другу особу уобичајеним међуљудским контактима (руковањем, грљењем, љубљењем), нити капљично путем ваздуха (кашљањем, кијањем).